Обележен Дан Риге од Фере, 24.06.2025 године

У организацији Националног савета грчке националне мањине, традиционално је и ове године, положен је венац на споменик Риге од Фере у Београду, у знак сећања на његово погубљење 24.06.1798 године у Кули Небојша испод Калимегдана, на ушћу Саве у Дунав.

РИГА ОД ФЕРЕ (1757–1798), ЧУВЕНИ ГРЧКИ РЕВОЛУЦИОНАР И ПЕСНИК, СКОНЧАО У ВОДАМА БЕОГРАДСКОГ УШЋА ПРЕ ТАЧНО 227 ГОДИНА

Богат и образован, имао је само двадесет година када је у завичајној Тесалији, у изнудици, убио неког важног Турчина. Умакавши потерама, обрео се најпре на Олимпу, потом на Светој гори, у Цариграду, Букурешту, Крајови, Бечу… Надахнут револуционарним и слободарским идејама, веровао је у заједничко ослобођење балканских хришћана из ропства под Турцима. Веровао и чинио све да се до тога дође. Ухапсила га је аустријска полиција у Трсту и изручила Турцима у Београду. Његове последње речи биле су: „Ја сам посејао богато семе. Долази час када ће моја земља брати славно воће”. Погубљен је 24.јуна 1798 године, заједно са још својих седам сабораца. Његово тело је бачено у Дунав и никада није нађено. По легенди његово тело је изашло на обалама града Смедерева и из срца Ригине душе, га је пренела птица на капије Шумадије, у Михајловац, који се побратимио са Велестином , родним местом Риге од Фере, пре 30 година. У то име је подигнута чесма ”Братољубље -ΑΔΕΛΦΟΠΟΙΗΣΗΣ ” у порти цркве Светог пророка Илије, у Михајловцу 2016. године.

Здравица Радисава Лукића, ”Легенда која живи и траје”

Дижем ову здравицу вина срећне душе,

стабилне и чврсте руке.

Хоћу да наздравим љубави братској

Што спаја Србе и Грке!

Ево на небу светлости и сунца одсјаја,

То је божанство Ригине душе,

Што ова два народа тананим нитима спаја.

Да наздравим, очима вино пијем, 

Оно настаде из гроздородног виногрида мога.

Сетим се прича из прошлости, молим Бога

и преливам вином грумен земље Србије,

којим је храбро крочила и прошла Ригина нога.

Од Београда и куле Небојше

Дунавом моћним, до кула Смедерева града,

Посмртни пут је великог сина Грчке

Што се за слободу ова два народа борио

и од душманске руке страда!

Да наздравим легенди и причи, 

Која је пуна тајни, али на стварност личи,

и птици што је у дунавској води из беживотног тела

део Ригиног срца изнела на брда Шумадије.

Међу храстове и винограде, цветне ливаде, донела

и оставила да Грчка ватра тиња и сија,

она и сада титра и никад се није угасила.

Тамо су рођени моји преци,очеви и дедови,

Тамо сам рођен и ја и синови моји.

И после века два Михајловац постаде брат Велестину,

Јер нас Ригино срце спаја, братском љубављу обасјава.

Живели!

Братски се занавек волели!

Време пролази, а у времену траг остаје,

само братство Михајловца и Валестина вечно ће да траје!

За свету прошлост и срећну будућност!

ЖИВЕЛИ!!!

* Поводом 200 година помена Риги од Фере крај куле Небојшине, Београд