БИОГРАФИЈА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТ ГРЧКЕ НАЦИОНАЛНЕ МАЊИНЕ
Национални савет Грчке националне мањине (у даљем тексту: Савет), основан је августа 2004. године, а регистровано је као орган мањинске самоуправе при Министарству за људска и мањинска права Републике Србије.
Савет је тело мањинске самоуправе, изабрано на основу принципа добровољности, демократичности и слободног избора свог индентитета, који је највиши представнички орган грчке националне мањине која живи на територији Републике Србије, у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма.
Савет има статус правног лица. Својство правног лица стекло се уписом у Регистар Савета националних мањина у складу са Законом и решењем број 3/0-1/9-04-05 од 02.08.2004. године, а које се води код министарства надлежно за послове људских и мањинских права на регистарском лист бр. 11 под редним бројем 1.
Од свог оснивања до данас била су изабрана четири сазива Савета.
Сазиви Националног савета грчке анционалне мањине у Републици Србији:
- Први сазив Савета је био активан у периоду од 02. августа.2004. године до 03. јула 2010. године, са званичним седиштем у Београду.
- Други сазив Савета је био активан у периоду од 03 .јула 2010. године до 17. новембра 2014. године, са званичним седиштима, прво у Смедереву, а затим од 24. новембра 2010. године у Новом Саду.
- Трећи сазив Савета је био активан у периоду од 17. новембра 2014. године до 25. новембра 2018. године, са званичним седиштем у Новом Саду.
- Четврти сазив Савета је активан од 25. новембра 2018. године, са званичним седиштем у Новом Саду.
Савет чине 15 изабраних чланова на изборима за Националне савете националних мањина, које расписује Република Србија и који се одржавају сваке четири године. Савет представља и заступа председник Савета.
Седиште Савета у Републици Србији је у Новоме Саду.
Савет има своје регионалне канцеларије у Суботици, Београду и Смедереву.
Национални савет грчке националне мањине у свом програму рада за наредни период, планира да реализује више пројеката, који ће допринети широј афирмацији Грчке заједнице у Републици Србији.
Грчка заједница у Републици Србији, данас се суочава са три основна проблема:
- Територијална расејаност (дисперзија), што нам представља тешкоћу у организовању и пружању информација везаних за рад и активности Савета.
- Недовољно познавање грчког језика.
- Неиформисаност и необавештеност припадника грчке заједнице на права које му је држава Србија омогућила да преко Савета оствари у циљу очувања традиционалних обичаја, културе, језика и осталог.
Решавање ових проблема, представљаће приоритете у нашем наредном периоду. Култура и активности, које чине културну индентификацију, представљају врло важан инструмент за подизање свести о припадности нашем народу и матичној држави нашег порекла – Грчкој.
Грчка национална заједница у Републици Србији, суочена је са територијалном дисперзијом и тешкоћом да се међусобно сусреће и износе своје проблеме и предлоге за шире афирмисање грчког културног присуства. Грчка мањина спада у ред тзв. ”скривених” мањина, односно током дугогодишњег периода припадници грчке популације су асимилирани у српско друштво и породице мешовитог порекла.
У Србији се много локалних самоуправа у предходном периоду, збратимило са неким грчким градовима. Исто тако постоји и већи број друштава и удружења српско-грчког пријатељства, која афирмишу пријатељске везе наших народа. У тим сусретима, развијени су и неки облици културне сарадње, као што је обострано учешће КУД-ва у Грчкој и Србији.
Грчки национални савет ће ове активности пратити и у складу са својим капацитетом и могућностима помагати како удружења, тако и појединце припаднике грчке заједнице, који желе да афирмишу грчку културу, књижевност, уметност, традицију и обичаје.
Из тог разлога, као главни приоритет НСГНМ у наредном периоду, биће залагање да се у срединама где постоји интересовање за упознавањем са грчким језиком, традицијом, обичајима и културом, уведу садржаји из ових области, а у систем основног образовања у Републици Србији, уведе изборни предмет ”Грчки језик са елементима националне културе”.
Петар Родифцис-Нађ
Председник Националног савета грчке национане мањине у Републици Србији