ИСТОРИЈАТ

ГРЦИ У СРБИЈИ

Кад је реч о прошлости, писана документа кажу да су се Грци досељавали у српске крајеве још у XV и XVI веку, а нарочито у више таласа миграција током XVIII, XIX и XX века. Нарочито је то било изражено у време Хасбуршке монархије на територију данашње АП Војводине. Досељавање Грка представља дугу историјску традицују, захваљујући пре свега грчкој цркви и православљу, који су били истрајни преносиоци грчке културе и традиције. У Србији грчки језик се прво почео говорити на српском двору у доба Немањића, а српски владари су законе писали и на грчком језику. Грчке школе су постојале у Новоме Саду, Вршцу, Земуну, Београду, Смедереву. Из катастара се може видети и да је грчка црква имала своје земљишне поседе у области Пећинаца, као и другим местима. Тамо где су се доселили, највише су се бавили и по томе били познати као добри трговци, пекари, крзнари, кројачи.

Присуство Грка оставило је трага и у топонима места, као село Грк, Грчка млака-атар у Кечи, Грчка ливада-атар у Иђошу, Грчки шор-део села Стари Бановци, Грчки гај –област у Буђановцима, Грчке ливаде-потез Карловчића, Грчка ада, Грчка бара потез у пољу Бођана, Грчка рупа у Смедереву, место Гркиња код Ниша, као и бројна грчка имена улица у градовима широм АП Војводине и Србије.

У XX веку било је неколико таласа досељавања Грка у Србију. То су биле појединачне и групне миграције. До првог таласа досељавања било је почетком XX века, услед протеривање Грка из Мале Азије, Турске и касније Бугарске, по завршетку Првог Светског рата. По завршетку Другог Светског рата око 90.000 Грка је емигрилало на простор бивших република Југославије и других балканских држава.

У периоду од 1945–1949. године прошлог века, у војвођанском месту Буљкес постојала је екстериторијална комуна од око 4500 Грка.

Након завршетка Другог светског рата, у Грчкој је беснео грађански рат између владиних снага и побуњених комунистичких герила. У овом сукобу новооснована Комунистичка Југославија подржавала комунистичку герилу Грчке, и да би ихзаштитила од репресалија, у лето 1945. године, примила избеглице, које су махом чинили припадници Ослободилачке војске ЕЛАС (комесари, команданти, партијски руководиоци) заједно са својим породицама. Тако се у новосновани грчки избеглички камп у Буљкесу маја месеца 1945. године, у намештене куће новооснованог кампа у Буљкесу доселило се 4.023 грчких избеглица (од чека само 161 жена и 30 деце). До распушења ове заједнице 1949. у Буљкесу је живело 4.500 становника.

Грчка комуна у Буљкесу, данашњи Маглић, код Бачког Петровца, настао је као последица грађанског рата у Грчкој, после Другог светског рата. У литератури и бројним новинским чланцима могу се наћи следећи називи за ову привремену заједницу Грка у ФНР Југославији од 1945—1949. године: Екстериторијална општина Грчке у селу Буљкес, Грчка општина у Војводини, Грчка Република у ФНР Југославији, Буљкеска комуна, Буљкешки експеримент, Аутохтона заједница Грка у ФНР Југославији. У Грчкој комуни, су владали грчки законски прописи које је признавала тадашња југословенска влада, као екстериторијалну област Грчке. Имали су своју школу, штампу, библиотеку, водили су матичне књиге, економат, болницу, радионице и интеран новац ‘’Буљкески динар’’, који је имао седам папирних апоена.

Почетком 1949. године долази до масовног расељавања Грка у Буљкесу,првенствено из политичких разлога, у околне државе: Мађарску, Чешкословачку, Румунију, Бугарску, Русију. У Буљкесу је остало је око 800 грчких избеглица, од којих је касније већина емигрирала у јужну Македонију. Неколико њих је остало и данас живе у Маглићу, Новом Саду и околини Сомбора (Гаково) и Суботице., као држављани Србије. Буљкес је поново био ненасељен досељеницима из југоисточног Баната и других делова Војводине, из Босне и Херцеговине, Лике, са подручја Грделичке клисуре. Завршетком овог досељавања грађани су крајем 1949. године одлучили да назив места Буљкес промене у Маглић, по планини Маглић која се налази на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе.

ЦРТИЦЕ ИЗ ТРАДИЦИЈЕ

Прослава Божића и Нове Године у грчкој заједници се прославља два пута. Божић се слави по грегоријанском календару 25. децембра, а Васкрс (Пасха) се обележава као и код Срба по јулијанском календару. У породицама се прославља Имендан (јорти) и прославља се дан свеца чије име носи слављеник. У мешовитим породицама прославља се и слава. Слава Грчке националне мањине у Србији је Свети Димитрије Солунски по грегоријанском календару. Обичаји налажу да се на Бадње вече за вечеру припрема карактеристичан “Христов хлеб” (“христопсомо”), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави. За вечеру на Бадње вече се служи месо и то јагњетина и прасетина. Оно што за Божић краси готово сваки грчки дом је босиљак омотан око малог дрвеног крста, причвршћеног жицом изнад дрвене посуде са светом водом. Једном дневно, члан породице, обично мајка, умочи дрвени крст са босиљком у свету воду и њим попрска све просторије у кући. На тај начин, кажу, терају се зли духови – “киланцарои”, који живе у средишту земље, а у куће улазе кроз димњак. За Нову годину породице обављају неколико обичаја који би требало да им донесу срећу до краја године. Рецимо улази се на врата поскакујући на десној нози. А ту је и бацање нара на под. Од давнина су лук и нар сматрални симболом просперитета за породицу и они су наводно донели срец́у њиховим потомцима. Након новогодишње црквене службе, разбијају осушени нар на вратима желећи ,,Срећну Нову годину’’. Деда Мраз или “Агиос Василис” доноси поклоне деци на новогодишњу ноћ, уместо на Бадње вече што је пракса у многим другим деловима света. За ову посебну прилику припремају слатки, округли колач који се зове “василопита.” Глава породице свечано сече колач на прелазу године, прва три комада нуде симболично Исусу, Богородици и “Агиос Василису”, док четврти комад остаје у породичној кући. Остатак посластице иде члановима породице по старости. Унутар колача постоји скривени новчиц́, који је често знак да ће особу пратити срећа током наредне године. Дечије ципеле и чарапе се каче на прозорима и вратима, чекајући Деда Мраза да их попуни са поклонима. У поноћ многе породице гасе светла и отварају предња и задња врата куће, тако да “стара година” може да оде и Нова може дође на своје место. Након тога се пале светла и свима се честита Нова година. Осим јела за Божић када се служи ХРИСТОПСОМИ –христов хлеб, за Нову Годину спремају се традиционална грчка јела: василопита тсоуреки, маслине и фета сир, хориатики салата, тсатсики салата, сарма Долмадакиа, гирос, слатки колачи: Меломакарона, Курабиједес, Баклава, Кадаиф.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Нови Сад је дуго времена после оснивања био центар српске културе, због чега је добио и име ‘’СРПСКА АТИНА’’. У задњих петнаестак година, очување хеленизма, грчке културе, обичаја и традиције у Србији, одржавају се кроз обележавање значајних датума и реализације аутономних културних манифестација удружења грка и српско-грчког пријатељства: Удружење грка и пријатеља Грчке ”Елефтериос Венизелис” из Новога Сада ГКЦ ”Слога” из Суботице, Друштво српско-грчког пријатељства ”Ирида” из Сремске Митровице, НВО ”Трандафили” Нови Сад., Удружење грка ”Рига од Фере” из Београда, Друштво српско-грчког пријатељства из Београда.,Удружење грка ”Светлост” из Ниша, Удружење српско-грчког пријатељства и КУД ”Кантакузина” из Смедерева. Њихова значајнија афирмација, углавном је зависила од материјалне помоћи. То су удружења која окупљају не само припаднике грчке заједнице, већ и све остале који желе да дају подршку активностима на очувању грчког индетитета језика, обичаја и културе.

ГРЧКИ ЈЕЗИК

Грчки језик не спаде у службене језике, али се налази у систему државног високошколског образовања, на Филолошком факултету у Београду, као предмет изучавања. Почетком 2020. године, Национални савет грчке националне мањине у Србији, покренуо је иницијативу за увођење изборног предмета ”Грчки језик са елементима националне културе” у основно школско образовање. Предлог наставног програма за пети разред основне школе, је припремљен и достављен Министарству просвете, науке и технолошког развојa за даље поступање.

Зависно од времена досељавања, језик у грчким породицама различито је очуван. Асимилација грка од другог Светског рата, свакако је најснажнији фактор у смањењу броја Грка у Србији. До другог Светског рата Грци су имали своје школе у Новом Саду, Вршцу, Земуну, Смедереву.Тада су укинуте грчке школе и скоро до данашњих дана није било могућности ширег учења грчког језика. Од краја 70-тих година прошлог века, Грци су почели масовније да долазе због школовања на студије. Грци рођени у Србији већ се асимилирају у другој генерацији и углавном не говоре грчким језиком, као матерњим.

Данас Грци у Новоме Саду, посећују најмању и најстарију православну богомољу у граду Николајевску цркву, у којој се окупљају већ два века, а која је и обновљена ктиторима грчког порекла. Литургија на грчком језику се може чути у Београду, у капели Светога Јована Богослова на Богословском факултету и у православном Манастиру Светог Архангела Гаврила и Богородичној цркви у Земуну, чији су ктитори били Грци.

Ево неколико израза на грчком језику (уз фонетски изговор):

– Здраво! Γεια σου. (Ја су!)

– Добар дан. Καλημέρα. (Калимера.)

– Ја се зовем… Το όνομά μου είναι … (То онома му ине……)

– Како сте? Πώς είσαι; (Пос исте?)

ЗНАЧАЈНИ ГРЦИ ИЗ ВОЈВОДИНЕ

Као значајна имена грчког порекла у Војводини дати су делом у књизи новосадског писца Мирослава М. Јовичина ” Јелини старог Новог Сада као део грчке дијаспоре”. Издвајамо пет породица:

Марија Трандафили, Михајло Полит-Десанчић, Коста Трифковић, Јелисавета-Савка Суботић.

Такође и у Земуну, у саставу Аустроугарске монархије, било је настањено велики број припадника грчког порекла: породица Карамата, породица Спирта, Петар Ичко, Теодор-Тоша Апостоловић и др. Грци Новог Сада и Земуна, који су се бавили углавном трговином, успели су са својим пословима да се наметну друштву и да постану њена грађанска класа. Заједно са српским друштвом постигнута је општа сарадња у политичком, културном и духовно-издавачком домену тадашњег доба. ( прилог из забелешка Миодрага А. Дабижића ”Успомене на хеленску колонију у Земуну”)

ДЕМОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Грци у Србији су грађани Србије грчке етничке припадности, као и припадници грчке дијаспоре са боравиштем у Републици Србији. Асимилација грка од другог Светског рата, свакако је најснажнији фактор у смањењу броја Грка у Србији. У структури данашњих Грка у Србији по правном статусу издвајају се стално и привремено настањени, док се највећи део њих убраја у Србе грчког порекла. Највише њих живи поред пута Коридора 10, лево и десно по насељеним местима, у Новом Саду, Сомбору, Панчеву, Суботици, Крагујевцу, Пожаревцу, Бору, Бачком Петровцу, Зрењанину, Смедереву, Београду, Нишу. Подаци о образовној структури показују да међу члановима грчке заједнице нема неписмених, а многи су дали свој допринос развоју културе, науке, уметности и спорта.

Прва помињања грчке присутности се односе на XV и XVI век, пре свега у области Београда (тадашње турске области) и Аустро-угарске (Нови Сад, Земун). Број припадника оних који су се изјашњавали као грци на предходним пописима

1884. године: 1.081. грк (попис становништва Краљевина Србија)
1890. године: 1.611 грка (попис становништва Краљевина Србија)
1900. године: 1.964. грка (попис становништва Краљевина Србија)
На пописима после 1900. године, грци се налазе у рубрици ”остали”:
1953 године: 1.279 грка
1961 године: 1.178 грка
1971 године: 840 грка
1981 године: 757 грка
1991: године 916 грка
2002 године: 572 грка
2011 године: 725 грка
2022 године: 690 грка

Према попису становништва из 2022. године, број оних који су се изјаснили као грци износи 690 . Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Србију је у периоду од 1950. до 1957. дошло 25.766 емиграната из Грчке, од којих је 8.929 лица добило наше држављанство. У другој половини XX века и почетком XXI знатан број млађих Грка долази углавном у Београд ради студирања и организовања послова. У Србији на основу података која имају удружења грка, процењује се да има око 15.000 оних који имају грчко порекло.Територијално су расејани по целој територији Р Србије, што представља тешкоћу у организовању и окупљању. Готово да нема општине у Војводини и Србији, у коме не живи бар неки припадник грчке националне заједнице. Значајан број припадника грчке заједнице обитује, живи и ради на територији АП Војводине, а управо на територији града Новога Сада (српске Атине). У Новом Саду, живи око 200 грка, али се претпоставља да их је много више (1000), као и оних са грчким пореклом, али који немају јасно изражен лични национални индентитет или имају вишеструке индентитете. Грчка национална заједница у Р Србији, суочена је са територијалном дисперзијом и тешкоћом да се међусобно сусреће и износе своје проблеме и предлоге за шире афирмисање грчког културног присуства. Грчка мањина спада у ред тзв. ”скривених” мањина, односно током дугогодишњег периода припадници грчке популације су асимилирани у српско друштво и породице мешовитог порекла.

У XX веку било је неколико таласа досељавања Грка у Србију. То су биле појединачне и групне миграције. До првог таласа досељавања било је почетком XX века, услед протеривање Грка из Мале Азије, Турске и касније Бугарске, по завршетку Првог Светског рата. По завршетку Другог Светског рата око 90.000 грка је емигрилало на просторе бивших република Југославије и других балканских држава. Задњих десетак година је у току четврта већа миграција грка у Србију, условљена економском кризом у Грчкој.

Од краја 70-тих година, Грци су почели масовније да долазе због школовања на студије. Грци рођени у Србији већ се асимилирају у другој генерацији и углавном не говоре грчким језиком, као матерњим. Задњих десетак година је у току четврта већа миграција Грка у Србију, условљена економском кризом у Грчкој.

Генерално Грци у Србији се не осећају као мањина, па се не изјашњавају на такав начин. Србију осећају као део православног поднебља, са сличним симболима српско-грчког етничког идентитета. Многи не знају да је Србија управо многим усвојеним законима у области мањинске заштите, омогућила афирмацију грчке заједнице у четири области : култури, обавештавању, образовању и очувању и употреби матерњег језика. Али да би то било и у пракси, грађани треба да се упишу у посебан бирачки списак за Грчки национални савет, односно да се изјасне на попису становништва као Грци. Они тиме стичу своје бирачко право да учествују на посебним изборима за избор грчког националног савета, а преко државних и мањинских институција, омогућује се заштита мањинских права појединаца у наведене четири области.

Као одговор на данашњу укупну политичку ситуацију, један део припадника грчке заједнице се у последње време политички организује и жели да учествује и у политичком животу Србије, кроз оснивање мањинске грчке политичке партије.

Укупан пријатељски развој државних односа између Републике Грчке и Републике Србије, у многим областима, доприноси да се свест о припадању грчком народу и очувању хеленизма у Србији повећава из године у годину. Грчка економска емиграција је данас, захваљујући грчкој економској кризи, у великом броју присутна у Србији. Бројни Грци који су дошли у Србију, отворили су своје приватне послове, бројне грчке компаније су уложиле у српску привреду свој капитал, бројни су примери и склапања грчко-српских бракова у задњих тридесетак година. Сви они ће у будућности представљати ‘’мост’’ у сарадњи грчке мањинске заједнице и грчке дијаспоре у Србији.