ГРЧКА НАЦИОНАЛНА МАЊИНА ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΕΘΝΙΚΗ ΜΕΙΟΝΟΤΗΤΑ У Земунском храму Светог арханђела Гаврила, 25.12.2024 године служена је Божићна литургија поводом обележавања Божића по грегоријанском календару. Том приликом уз присуство бројне грчке заједнице, литургију је одржао протојереј Димитрије Касапис.
Η καλύτερη Χριστουγεννιάτικη φάτνη σ’ όλο τον κόσμο βρίσκεται στα βράχια των Μετεώρων!
Најбоље божићне јаслице на цијелом свијету су на стијенама Метеора!
ЦРТИЦЕ ИЗ ТРАДИЦИЈЕ
Прослава Божића и Нове Године у грчкој заједници се прославља два пута. Божић се слави по грегоријанском календару 25. децембра, а Васкрс (Пасха) се обележава као и код Срба по јулијанском календару. У породицама се прославља Имендан (јорти) и прославља се дан свеца чије име носи слављеник. У мешовитим породицама прославља се и слава. Слава Грчке националне мањине у Србији је Свети Димитрије Солунски по грегоријанском календару. Обичаји налажу да се на Бадње вече за вечеру припрема карактеристичан “Христов хлеб” (“христопсомо”), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави. За вечеру на Бадње вече се служи месо и то јагњетина и прасетина. Оно што за Божић краси готово сваки грчки дом је босиљак омотан око малог дрвеног крста, причвршћеног жицом изнад дрвене посуде са светом водом. Једном дневно, члан породице, обично мајка, умочи дрвени крст са босиљком у свету воду и њим попрска све просторије у кући. На тај начин, кажу, терају се зли духови – “киланцарои”, који живе у средишту земље, а у куће улазе кроз димњак. За Нову годину породице обављају неколико обичаја који би требало да им донесу срећу до краја године. Рецимо улази се на врата поскакујући на десној нози. А ту је и бацање нара на под. Од давнина су лук и нар сматрални симболом просперитета за породицу и они су наводно донели срец́у њиховим потомцима. Након новогодишње црквене службе, разбијају осушени нар на вратима желећи ,,Срећну Нову годину’’. Деда Мраз или “Агиос Василис” доноси поклоне деци на новогодишњу ноћ, уместо на Бадње вече што је пракса у многим другим деловима света. За ову посебну прилику припремају слатки, округли колач који се зове “василопита.” Глава породице свечано сече колач на прелазу године, прва три комада нуде симболично Исусу, Богородици и “Агиос Василису”, док четврти комад остаје у породичној кући. Остатак посластице иде члановима породице по старости. Унутар колача постоји скривени новчиц́, који је често знак да ће особу пратити срећа током наредне године. Дечије ципеле и чарапе се каче на прозорима и вратима, чекајући Деда Мраза да их попуни са поклонима. У поноћ многе породице гасе светла и отварају предња и задња врата куће, тако да “стара година” може да оде и Нова може дође на своје место. Након тога се пале светла и свима се честита Нова година. Осим јела за Божић када се служи ХРИСТОПСОМИ –христов хлеб, за Нову Годину спремају се традиционална грчка јела: василопита тсоуреки, маслине и фета сир, хориатики салата, тсатсики салата, сарма Долмадакиа, гирос, слатки колачи: Меломакарона, Курабиједес, Баклава, Кадаиф.
