Обележен Дан државности у Београду

25. март 2024.

Организовањем више пригодних догађаја у Београду, чланови грчког дипломатског хора у Србији и чланови грчке заједнице обележили су грчки државни празника 25.март.1821, Дан независности Републике Грчке, почетак борбе грчког народа за независнот од османског царства и стварања модерне грчке државе. Поводом обележавања државног празника, председница Републике Грчке г-ђа Катеринас Сакелларопоулоу упутила је поздравно писмо грчкој заједници у дијаспори широм света.

Београд 24.03.2024

Молитвено обележен грчки Дан државности у Саборном храму у Београду

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 24. марта служен је чин доксологије поводом грчког националног празника Дана државности и празника Благовести. Чин доксологије служио је Његово Преосвештенство Епископ јегарски г. Нектарије, викар Патријарха српског и старешина Саборног храма, у присуству представника Грчке амбасаде и бројних грчких држављана у Београду.У име Националног савета грчке националне мањине у Србији, били су присутни Петар Родифцис Нађ, председник НСГНМ и Павле Вујасић , члан НСГНМ. Пре служења докслологије представници грчке заједнице у Србији симболично су положили венац на споменик Риги од Фере.

Београд  25.03.2024

Поводом Дана државности Републике Грчке, амбасада Републике Грчке у Београду организовала је свечани пријем у њеној резиденцији на Сењаку у Београду.  Амбасадорка Републике Грчке у Београду, г-ђа Мариа Леванти је као домаћин пријема поздравила присутне званице и госте, као и чланове грчког дипломатског кора у Србији. Пријему су присуствовали представници више цивилних удружења, образовних институција, привредних удружења, која гаје традицију развијања пријатељских културних и привредних односа грчког и српског народа.

У име Националног савета грчке националне мањине пријему је присуствовао на позив домаћина, Петар Родифцис-Нађ, председник НСГНМ и Василиос Провелеггиос, председник ИО НСГНМ.

ΜΗΝΥΜΑ ΤΗΣ ΠΡΟΕΔΡΟΥ ΤΗΣ ΔΗΜΟΚΡΑΤΙΑΣ ΚΑΤΕΡΙΝΑΣ ΣΑΚΕΛΛΑΡΟΠΟΥΛΟΥ

ΜΕ ΤΗΝ ΕΥΚΑΙΡΙΑ ΤΗΣ ΕΘΝΙΚΗΣ ΕΟΡΤΗΣ ΤΗΣ 25ης ΜΑΡΤΙΟΥ

Αγαπητοί μου συμπατριώτες,

Ελληνίδες και Έλληνες του εξωτερικού,

Η 25η Μαρτίου 1821, ημέρα κήρυξης της Επανάστασης κατά του οθωμανικού ζυγού, αποτελεί ένδοξο ορόσημο στη μακραίωνη ιστορία του έθνους μας. Στο ιερό αυτό κάλεσμα, για την επίτευξη του ύψιστου σκοπού της ελευθερίας, προσέτρεξαν πρώτοι οι Έλληνες της Διασποράς. Από την Οδησσό, όπου μπήκε ο θεμέλιος λίθος της Φιλικής Εταιρείας, ως τη Μολδοβλαχία και την Τεργέστη, από τη Βιέννη ως το Παρίσι, από τη Γενεύη ως το Λονδίνο, και αλλού, οι ελληνικές παροικίες αποτέλεσαν εστίες καλλιέργειας και μετάδοσης των φιλελεύθερων ιδεών της εποχής, συμβάλλοντας στην πνευματική αφύπνιση του υπόδουλου γένους.

Παράλληλα, επιφανή μέλη των ελληνικών κοινοτήτων, που διέπρεπαν στην πολιτική, το εμπόριο και τα γράμματα, άσκησαν έντονη επιρροή, προκειμένου να μεταστραφεί η κοινή γνώμη και οι κυβερνήσεις των μεγάλων Δυνάμεων υπέρ του Αγώνα, δίδοντας έτσι σημαντική ώθηση στο κίνημα του Φιλελληνισμού. Αλλά και στη συνέχεια οι Έλληνες του εξωτερικού προσέφεραν κάθε δυνατή στήριξη, ώστε το νεοσύστατο ελληνικό κράτος να σταθεί όρθιο και να βαδίσει τον δρόμο της οικονομικής και κοινωνικής ανάπτυξης.

Η ελληνική παλιγγενεσία, με το σύνθημα «ελευθερία ή θάνατος», υπήρξε ένα από τα κορυφαία ιστορικά γεγονότα του 19ου αιώνα, προσφέροντας ελπίδα σε κάθε καταπιεσμένο λαό. Καθώς γιορτάζουμε με υπερηφάνεια την επέτειο της Επανάστασης του 1821, συνεχίζουμε να στεκόμαστε στο πλευρό όλων όσων υπερασπίζονται την δική τους ανεξαρτησία απέναντι στον αναθεωρητισμό και τον αυταρχισμό. Από την Ουκρανία ως τη Μέση Ανατολή, πυξίδα μας παραμένει ο σεβασμός στο διεθνές δίκαιο και στις αρχές του ανθρωπισμού.

Φέτος συμπληρώνονται 50 χρόνια από την αποκατάσταση της Δημοκρατίας στη χώρα μας. Σε αυτό το χρονικό διάστημα η Ελλάδα, παρά τις δυσκολίες και τις αλλεπάλληλες κρίσεις, εδραίωσε τη θέση της στον πυρήνα της Ευρωπαϊκής Ένωσης, αποτελώντας πυλώνα σταθερότητας και ειρήνης στην ανατολική Μεσόγειο και την ευρύτερη περιοχή. Κι αυτό επειδή παραμείναμε σταθεροί στις θεμελιώδεις αξίες που ανατρέχουν στις βαθιές μας ρίζες, επιβεβαιώνοντας τη θέση μας ανάμεσα στους εταίρους μας, όπως αρμόζει στην ιστορία μας και μας κάνει περήφανους.

Δεν λησμονούμε όμως ότι ένα τμήμα της Κύπρου παραμένει, για μισόν αιώνα, υπό τουρκική κατοχή, μια απαράδεκτη κατάσταση που μας πληγώνει. Συνεχίζουμε να αγωνιζόμαστε για δίκαιη και βιώσιμη λύση του Κυπριακού, στη βάση του διεθνούς δικαίου, των Ψηφισμάτων του Συμβουλίου Ασφαλείας του ΟΗΕ και των αρχών της Ευρωπαϊκής Ένωσης.

Σε μια εποχή μεγάλων γεωπολιτικών προκλήσεων και γενικευμένης ανασφάλειας, η Ελλάδα θα εξακολουθεί να προασπίζεται την αδιαπραγμάτευτη εθνική της κυριαρχία και ανεξαρτησία, πρεσβεύοντας αταλάντευτα, όπως και τότε, το 1821, τα ιδεώδη που γεννήθηκαν κάτω από το ελληνικό φως και τις αρχές της διεθνούς νομιμότητας.

Αγαπητοί μου συμπατριώτες,

Τη μεγάλη αυτή ημέρα της επετείου της 25ης Μαρτίου και του Ευαγγελισμού της Θεοτόκου εύχομαι ολόψυχα σε όλους και όλες εσάς, που ζείτε και προκόβετε στο εξωτερικό χωρίς να λησμονείτε τη μητέρα πατρίδα και τη σημασία της ενότητας του οικουμενικού ελληνισμού, υγεία και πρόοδο.

Χρόνια πολλά!

ПОРУКА ПРЕДСЕДНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ ГРЧКЕ КАТЕРИНАС САКЕЛЛАРОПОУЛОУ

ПОВОДОМ ДРЖАВНОГ ПРАЗНИКА 25. МАРТА

Драги моји сународници,

Гркиње и Грци у иностранству,

25. март 1821. године, дан објаве Револуције против османског јарма, славна је прекретница у дугој историји нашег народа. Грци из дијаспоре први су похрлили на овај свети позив, да постигну највиши циљ слободе. Од Одесе, гђе је положен камен темељац Пријатељског друштва, до Молдавије и Трста, од Беча до Париза, од Женеве до Лондона и друге, грчке области су биле жаришта култивирања и преношења либералних идеја тог времена, доприносећи духовном буђењу потчињене расе.

Истовремено, истакнути припадници грчких заједница, који су се истицали у политици, трговини и писму, извршили су снажан утицај како би преобратили јавно мјење и владе великих сила у корист борбе, дајући тако значајан подстицај филхеленистичком покрету. Али и након тога, Грци у иностранству су пружали сву могућу подршку, како би новооснована грчка држава устала и кренула путем економског и друштвеног развоја.

Грчка ренесанса, са слоганом “слобода или смрт”, била је један од водећих историјских догађаја 19. века, пружајући наду сваком потлаченом народу. Док поносно славимо годишњицу Револуције 1821., настављамо стајати уз све оне који бране властиту независност од ревизионизма и ауторитаризма. Од Украјине до Блиског истока, наш компас остаје поштовање међународног права и хуманитарних принципа.

Ове године се навршава 50 година од обнове демократије у нашој земљи. Током овог периода, Грчка је, упркос потешкоћама и узастопним кризама, учврстила своју позицију у језгру Европске уније, поставши стуб стабилности и мира у источном Медитерану и ширем региону. То је зато што смо остали непоколебљиви у темељним вриједностима које сежу до наших дубоких корена, потврђујући нашу позицију међу нашим партнерима, како доликује нашој повјести и чини нас поносним.

Међутим, не заборављамо да је дио Кипра, већ пола столећа, под турском окупацијом, неприхватљива ситуација која нас боли. Настављамо да се боримо за праведно и одрживо решење кипарског питања, на основу међународног права, резолуција Савета безбедности УН и принципа Европске уније.

У ери великих геополитичких изазова и генералне несигурности, Грчка ће наставити да брани свој национални суверенитет и независност о којима се не може преговарати, непоколебљиво заговарајући, као што је то чинила тада, 1821. године, идеале рођене под грчким светлом и принципе међународног легитимитета.

Драги моји сународници,

На овај велики дан годишњице 25. марта и Благовести Пресвете Богородице, од свег срца желим здравље и напредак свима вама, који живите и радите у иностранству не заборављајући отаџбину и важност јединства свеопштег хеленизма.

Срећан празник!